Žitije
Sveti Jovan Krstitelj, poslednji prorok i Preteča Hristov, rodio se šest meseci pre Gospoda Isusa Hrista od pobožnih roditelja Zaharija i Jelisavete. Zaharija je bio sveštenoslužitelj u jerusalimskom hramu, a Jelisaveta srodnica Presvete Bogorodice. Oboje su bili stari i bez dece sve dok im arhanđeo Gavrilo nije obznanio radosnu vest o začeću sina koji će biti pun Duha Svetoga.
Još u majčinom krilu Jovan se pokrenuo od radosti kada mu se Bogorodica, noseći u sebi začetog Hrista, priближila da poseti Jelisavetu. Od najranijeg detinjstva živeo je suzdržano i bogobojažljivo. Kao mladić povukao se u judejsku pustinju, gde je provodio vreme u postu, molitvi i kajanju. Oblačio se u odelo od devičje dlake i opasivao kožnim pojasom, a hranio se akridama i divljim medom.
Kada je imao oko trideset godina, Jovan je izašao na Jordansku reku i počeo da propoveda narodu: „Pokajte se, jer se priblizilo Carstvo nebesko.” Krstio je ljude u Jordanu krštenjem pokajanja, pripremajući ih za dolazak Mesije. Upravo zato nosi naziv „Preteča” — onaj koji prethodi Gospodu i priprema put pred Njim.
Na najveći čin svog života Jovan je bio pozvan kada mu je pristupio sam Gospod Isus Hristos i zatražio od njega krštenje. Jovan se usprotivio govoreći: „Ja treba da se krstim od Tebe, a Ti dolaziš meni?” Ali Hristos je rekao da treba da se ispuni svaka pravda, i Jovan Ga je krstio. U tom trenutku se otvoriše nebesa, Duh Sveti siđe u obličju goluba, a glas Boga Oca progovori: „Ovo je Sin Moj Ljubljeni u Kome Sam se blagoizvolio.”
Jovan nije oklevao ni pred zemaljskim moćnicima. Prekoreo je cara Iroda Antipe zbog nezakonitog braka sa Irodijadom, ženom svoga brata. Zbog te slobodne reči bio je uhapšen i bačen u tamnicu. Na carevoj gozbi Irodijadina kći Saloma zaplesom oduševila je gosta do te mere da joj je Irod obećao dati što god zatraži. Navođena od majke, zatražila je glavu Jovana Krstitelja na tanjiru. Tako je ovaj najveći od proroka bio mučenički obezglavljen oko 32. godine.
Gospod Isus je za Jovana rekao: „Među rođenima od žena nije ustao veći od Jovana Krstitelja.” Jovan je most između Starog i Novog Zaveta — poslednji prorok koji je ukazao prstom na Jagnje Božje koje uzima grehe sveta. Crkva ga slavi na više praznika: Sabor Jovana Krstitelja (7. januar po starom kalendaru), Rođenje (24. jun), Usekovanje (29. avgust), i dva puta Nalaske njegove glave (24. februar i 25. maj po starom kalendaru).
Tropar (glas 2)
Spomen pravednog s pohvalama, tebi pak i svedočanstvo Gospodnje dovoljno, Preteče — zaista si bio dostojniji od proroka, jer si se udostojio da krstiš u potocima Onoga kojeg si proricao; zato zauzevši se za istinu radostan si pretrpeo smrt po meču, i propovedao si onima u adu Boga koji se javio u telu, koji oduzima greh sveta i daje veliku milost.
O slavi
Jovanjdan pada 20. januara po novom (gregorijanskom) kalendaru, to jest 7. januara po julijanskom. Taj datum dolazi odmah posle Bogojavljenja (19. januara po novom kalendaru) — velikog praznika Hristovog krštenja na Jordanu. Crkva je upravo dan posle Bogojavljenja posvetila slavljenju onoga koji je Hrista krstio, pa se ovaj praznik naziva i „Sabor” (Sobor) Jovana Krstitelja — crkveno sabiranje u čast Preteče.
Za razliku od Badnjeg dana i Bogojavljenja koji su strogo posni, Jovanjdan je mrsni dan — na trpezi se sme svinjsko i jagnjeće meso. Porodice koje slave ovaj dan organizuju bogat slavski ručak uz slavski kolač, žito i sve što dan dopušta. Sveštenik dolazi u kuću da osvešta slavski kolač i stavi tamjan.
U srpskoj narodnoj tradiciji Jovanjdan se smatra jednim od radosnijih zimskih slavskih dana. Pošto je u pitanju sredina januara, slavski sto je topao i izdašan — peka, jagnjetina, sarme i zimske zimske poslastice. Gosti dolaze i zadržavaju se duže, jer su januarski dani kratki i veselo se sedi uz vatru. Mnoge porodice, posebno u Šumadiji i centralnoj Srbiji, posebno su ponosne na ovu slavu jer je Sveti Jovan najpoštovaniji svetac posle Bogorodice i Hrista samog.