Žitije
Sveti apostoli Petar i Pavle slave se zajedno kao „prvovrhovni apostoli” — dvojica najvećih stubenikа Hristove Crkve koji su, svaki na svoj način, izgrađivali i širili hrišćanstvo po celom tadašnjem svetu.
Sveti Petar (prvobitno Šimun, sin Jonin) bio je ribار sa Galilejskog jezera iz mesta Betsaida. Zajedno sa bratom Andrijom, bacio je mreže i pristao uz Hrista čim ih je On pozvao. Petar je bio gorljiv, neposredan i snažan čovek — prv i da progovori, prvi da prizna Hrista za „Sina Boga Živoga”, ali i prvi koji Ga je u strahu tajio tri puta u noći pre raspeća. Upravo ta tri odricanja i potom trojno Hristovo pitanje „Simonе, ljubiš li Me?” obeležila su Petrovo pokajanje i obnavljanje. Posle Vaskrsenja i Silaska Svetog Duha, Petar je predvodio apostole u Jerusalimu, putovao po Maloj Aziji, Antiohiji i Rimu, gde je na kraju i raspet — po sopstvenoj molbi naglavce, smatrajući se nedostojnim da umre na isti način kao Hristos.
Sveti Pavle (prvobitno Savle iz Tarsa u Kilikiji) bio je farisej i gorljivi progonilac hrišćana — bio je prisutan i saglasan sa kamenjevanjem prvomučenika Stefana. Ali na putu za Damask oblio ga je nebeski sjaj i začuo se glas: „Savle, Savle, zašto me goniš?” Taj susret s Vaskrslim Hristom potpuno je preobrazio Pavla. Posle krštenja i višegodišnje pripreme, postao je nenadmašni misionar koji je proputovao ceo mediteranski svet — Malu Aziju, Grčku, Makedoniju, Italiju — osnivajući hrišćanske zajednice i pišući poslanice koje čine značajan deo Novog Zaveta. Njegovo teološko mišljenje o spasenju, milosti i veri oblikovalo je hrišćansku teologiju do danas. Pod carem Neronom oko 67. godine bio je obezglavljen u Rimu.
Oba apostola su mučenički stradala u Rimu za vreme Neronovih progona, oko 64—68. godine. Njihove mošti su zajedno sačuvane i poštovane u Rimu, zbog čega Crkva slavi ovu dvojicu zajedno 29. juna po starом kalendaru — dan kada je zajednička proslava njihovih relikvija bila ustanovljena u Rimu još u ranom hrišćanstvu.
Tropar (glas 4)
Prvovrhovnih apostola, tolikih vaseljene, Gospoda učitelja, moli se Milosrdnom Bogu da da miru korist i dušama našim veliku milost.
Kondak (glas 2)
Petra tvrdoga i Pavla bogomislenoga koji svetu temelj stvoriše, venčav ih čašću i slavom, jer uzevši krst Hristov i šestu istinu, ne stideše se nauka Hristovog.
O slavi
Petrovdan pada 12. jula po novom (gregorijanskom) kalendaru, što odgovara 29. junu po starom (julijanskom). Jedan je od najomiljenijih letnih slavskih dana u Srbiji. Ova slava dolazi odmah posle završetka Petrovskog posta (Apostolskog posta) koji traje od Duhova pa sve do uoči Petrovdana — što znači da slavski ručak predstavlja i svečano okončanje posta.
Na Petrovdan je riba tradicionalno dozvoljena, pa mnoge porodice pripremaju pečenu ili prženu ribu uz slavski kolač i žito. Sveti Petar se poštuje kao zaštitnik ribara, pa je riba posebno prikladna na ovom trpezarskom stolu. Pored ribe, prave se i mesna jela, jer se post završio.
Petrovdan je letnji praznik — padа u punom letu, u srpnju, pa se slavlja često organizuju napolju: u dvorištima, baštama ili na otvorenom. Gozba se prenosi na dubok hlad drveća i može trajati celog dana. U nekim krajevima Srbije, posebno uz reke i jezera, Petrovdan je povod za izlaske na vodu i ribolov. Kažu stari da je taj dan „svačiji praznik” jer Petrovdan slavi velika porodica apostolske tradicije. Slava se smatra posebno poštovanom jer su Petar i Pavle ključni stubenici Crkve.